У четвртак, 15. априла у Дому културе је одржана промоција књиге  Бошка Антића ’’Бесмртни монитор’’.

Епопеју посаде ратне топовњаче „Драва“ која је припадала Речној флотили Краљевине Југославије, адмирал Бошко Антић преточио је у роман „Бесмртни монитор“.  Роман говори о последњој пловидби поручника бојног брода Александра Берића. Седмодневна ратна епопеја 76 морнара Краљевине Југославије априла 1941. подвиг је без преседана у морнарицама оног времена. Реч је о бесмртним јунацима члановима посаде, који су дуго били заборављени, а борили су се неустрашиво и храбро у седмодневном отпору немачким освајачима, а затим многи погинули и заједно са командантом потонули на дно Дунава.

Аутор романа каже да је урађена потпуна реконструкција последње пловидбе и свих борби које је „Драва“ водила са Немцима и Мађарима у ваздуху и на води. Из официрских дневника и из сећања 10 преживелих морнара записани су и дијалози које је водила посада док нису потопљени.

Роман ’’Бесмртни монитор’’ настао  је као систематски научно-истраживачки рад адмирала Антића, дуг 51 годину. Према његовим речима, оно што за Русе у симболичком смислу представља отпор Црвене армије Хитлеру у тврђави Врест, то је за нас седмодневна битка „Драве“ са ројевима авиона, четири мађарска ратна брода и непријатељском артиљеријом на обали. „Драва“ је истовремено бомбардовала и аеродром Мохач у Мађарској, померајући тако Хортијеву авијацију у унутрашњост земље.

Историјска чињеница да је топовњача „Драва“, брод Краљевске морнарице Југославије, у априлском рату оборила 10 немачких и мађарских авиона и оштетила још 12 летелица, спада у рекорде ефикасности ратовања бродова на рекама у Другом светском рату. 

Александар Берић, официр Краљевине Југославије, рођен је у Новом Бечеју 1906. године у кући која је сада Ватрогасни дом. Био је на челу српских завереника у Боки који су правили планове да у случају напада надмоћније морнарице Италије и Немачке, подморнице и посаду склоне код Енглеза. Ипак, децембра 1940. прекомандован је са мора на Дунав. Био је друг и завереник са поручницима бојног брода Митровићем, Ђорђевићем, Пажином и Мишковићем, који су „Небојшом“ побегли Енглезима. Друговао је са Спасићем и Машером, који су се разнели 17. априла на бојном броду „Загреб“ не желећи да се предају. Са своје „Драве“ псовкама је отерао капетана фрегате Адгара Анелија, заповедника краљеве Речне флотиле, који је од њега тражио да се преда да би који дан касније обукао усташку униформу.

Адмирал Бошко Антић је некадашњи начелник Школе националне одбране, официр који са више од 100 објављених књига, радова и есеја важи за најписменијег војника на овим просторима. Како и сам каже, овим романом враћа дуг и спашава од заборава храбре морнаре, јунаке  Арпилског рата, да буду узор садашњим генерацијама и генерацијама које долазе, како се брани отаџбина, држи дата реч и заклетва, посебно како се чува војничка и официрска част.